Na ovoj stranici opisali smo profil „žena koje suviše vole”, termin skovan u istoimenoj knjizi Robin Norvud. Da podsetimo, one potiču iz disfunkcionalnih porodica i bile su emocionalno zanemarene, rasle su u napetim emocionalnim klimama, što ih je napunilo bolom, a da bi se odbranile od nepodnošljivosti tih emocija, razvile su adaptativne mehanizme poricanja i kontrole. One prosto imaju podsvesni nagon da pokušaju da negiraju sopstveni bol kontrolišući one koji su im najbliži, u nadi da će, ako uspeju da kontrolišu konkretno partnera, moći da kontrolišu sopstvena osećanja u vezi onih pitanja u kojima oseća spojku s njim (da „dele konflikt“). Ovakva adaptacija podrazumeva otupelost osećanja, pa su im neretko potrebni jaki stimulansi kako bi osetile da su žive. Biraju partnere koji ih ne tretiraju dobro, s kojima ponekad proživljavaju prave drame, ili o kojima treba da se brinu, što im samo produžava staru dobro poznatu agoniju, odnosno omogućava perpetuum mobile njihove nerazrešene drame iz detinjstva. Pošto nemaju kvalitetne i ispunjavajuće veze, osećaju se duboko usamljene, i ne umeju da se istinski povežu sa nekim.
Dakle, mehanizam poricanja ih navodi na veze u kojima mogu kompulsivno iznova da proživljavaju stare borbe, a potreba za kontrolom zadržava ih u njima, dok se trude da promene nekoga drugog umesto sebe. Stavimo to u tabelu radi grafičkog prikaza:
| Mehanizam | šta njime postižemo | Zdrav pristup bi bio |
| poricanje | iznova proživljavamo stare borbe, jer poričemo sopstvenu stvarnost | spremnost da shvatimo sopstenu stvarnost |
| kontrola | manipulisanje spoljnim stanjima ljudi u pokušaju da ih promenimo | dopustimo sopstenoj bolnoj stvarnosti da postoji, bez potrebe da je promenimo, postizanjem unutrašnjeg mira (sa starim demonima) kroz prihvatanje, i potom menjajmo sebe |
Rezimirano podsećanje na temu kontrole
O kontroli u partnerskom odnosu smo pisali na ovom linku. Pored četri vrste kontrole koje možemo vršiti u ovim odnosima (pomaganje i deljenje saveta, hvaliti i podsticati partnera, nadgledanje,slepljenost), videli smo i:
A) Koji unutarnji poslovi čekaju ženu koaj suviše voli kada odustane od toga da upravlja svojim partnerom i da ga kontroliše:
- Mora naučiti da ne govori i ne preduzim ništa, da poštuje partnera dovoljno da dopusti da se izbori sam, a ne da se ona bori umesto njega.
- Da se suoči sa sopstvenim strahovima u vezi onoga što bi se moglo dogoditi s njim ili sa njihovom vezom ako prestane sve da kontroliše, umesto da manipuliše njime.
- Da praktikuje duhovnost kako bi je nešto držalo kad se uplaši: da otpusti osećanje da mora sve da uradi, da prepusti kontrolu nad onima koje voli nekoj višoj sili.
- odustati od ideje da će biti srećna kad se on promeni, jer se možda nikad neće promeniti, prestati da pokušava da ga natera, mora da nauči da bude srećna bez obzira na to da li će se on promeniti ili ne.
B) Razlozi zašto mora da prestane da upravlja njime i da ga kontroliše:
- Dok je usredsređena na to da promeni bilo koga, ne može skupiti snage i energije da pomogne sebi. Naravno, mnogo više nam se dopada ideja da menjamo nekog drugog nego da radimo na sebi, ali sve dok ne odustanemo od toga, nećemo moći da počnemo s radom na sebi.
- Veći deo ludila i očaja kroz koji prolaziš dolazi direktno iz pokušaja da upravljaš i kontrolišeš nešto što ne možeš. Posle svakog tvog neuspelog pokušaja, a pokušala si toliko toga!, samopouzdanje ti je palo stepenik niže, i postajala si sve anksioznija, bespomoćnija i više besna. Jedini izlaz iz svog tog vrtloga je da odustaneš od pokušaja da kontrolišeš ono što ne možeš – njega i njegov život.
- On se nikada neće promeniti suočen s tvojim pritiskom. Ono što bi trebalo da bude njegov problem počinje da izgleda kao tvoj, i nekako završiš zaglavljena u tome sve dok ne odustaneš. Ako zbog tebe odustane od nekog po njega lošeg ili zavisnog ponašanja, zbog tebe će se njemu i vratiti.
C) Treba da bude spremna na njegovu reakciju i ostale moguće posledice:
1. Možda će se naljutiti i optužiti vas da više ne vodite računa o njemu, jer ima otpor da sam preuzme odgovornost za sopstveni život: sve dok može da se svađa s vama, daje vam obećanja, ili pokušava da vas osvoji, njegova se borba odvija izvan njega samog – on se bori s vama, umesto da se bavi sobom.
2. Kada prestanete da upotrebljavate dosadašnje taktike, možda otkrijete da nemate o čemu da razgovarate, i to je u redu. Izgovarajte vaše afirmacije i tražite podršku u vašem krugu podrške.
3. Najverovatnije će se osloboditi velika količina vaše energije: moći ćete da je iskoristite za istraživanje, razvoj i poboljšanje svog života. No, znajte da ćete ponovo padati u iskušenja da motivaciju tražite izvan sebe – uzdržite se od toga i ostanite usredsređene na sebe.
4. Možda će početi da vas kritikuju ljudi koji neće razumeti šta radite (ili ne radite). Ne pravdajte se i ne objašnjavate, a ako treba izbegavajte ih neko vreme. (U stvari smo sami sebi najveći kritičari pa projektujemo očekivanu kritiku na ljude oko sebe. Budite uz sebe i svet će postati prijatnije mesto.)
5. Morate se odreći identiteta ‚‚osobe koja pomaže“: to je samo problem ega, a ovim odricanjem najviše pomažete toj osobi; i umesto njemu pomozite sebi.
Menjanje drugog verzus menjanje sebe
Iskreno prihvatiti drugog takav kakav je, bez pokušaja da ga promenimo ohrabrivanjem, manipulacijom, ili na silu, ceniti njegove dobre osobine – predstavlja viši oblik ljubavi, koji je većini nas teško da ostvarimo.
Kad drugoga prihvatimo, on postaje slobodan da se pretvori u svoju najbolju verziju, ako to želi.
Postavljati uslov za svoju sreću izvan sebe, u ruke druge osobe („biću srećna kada se ta i ta osoba promeni“), znači izbegavati sopstvenu odgovornost i moć da promenimo svoj život na bolje (– baš kao što vaš partner izbegava sopstvenu odgovornost da promeni svoj život na bolje!).
S druge strane, prekorevajući partnera i moleći ga u pokušajima da ga promeni, partnerka mu zapravo omogućava da živi u uverenju kako njihov problem nije to što je on radoholičar, ili ne obavlja svoj deo poslova u kući, ili šta god drugo, već u tome što ona zvoca. A njena opsesija da ga promeni doprinosi tome da se emocionalno udalje, u istoj meri u kojoj to čini njegova opsednustost poslom, prokrastinacija, ili već ono što je po sredi.
Zadatak partnerke nije da ispravi njegov život, već da poboljša svoj.
U stvari smo sposobni da budemo daleko srećnije i ispunjenije ličnosti nego što smo toga svesni. Ali ne prihvatamo tu sreću, jer verujemo da nas drugi svojim ponašanjem sprečava da budemo srećni.
Pokušaji da promenimo nekog drugog su naporni i depresivni, a ako posegnemo za sopstvenom snagom kako bismo proizveli promenu u sopstvenom životu, osetićemo radosno uzbuđenje.
Da bi žena koja suviše voli bila slobodna da živi ispunjenim životom, sama po sebi, mora početi da veruje da njegov problem nije njen i da nije u njenoj moći, da nije njena dužnost, niti njeno pravo da menja njega. Ona mora naučiti da poštuje njegovo pravo da bude ono što jeste.
Kada tako postupi ona je slobodna – nema više ozlojeđenosti zbog toga što je on nedostupan. Nema više krivice zbog toga što ne uspeva da ga promeni. Nema više tereta tih neprekidnih pokušaja da promeni ono što ne može. Kada nije toliko ozlojeđena i kada ne oseća toliku krivicu, možda će početi snažnije da oseća ljubav prema njemu, zbog dobrih osobina koje ima, a koje ona ceni.
Kada ona odustane od borbe da promeni muškarca, njemu ostaje da podnosi posledice sopstvenog ponašanja. Pošto ona više nije isfrustrirana i nesrećna, već sve više i više uživa u životu, kontrast s njegovim sopstvenim bivstvovanjem postaje sve veći. On će možda odabarti da se bori kako bi se oslobodio svoje opsesije, i postajaće sve više fizički i emotivno dostupan. A možda i neće. Šta god on da odluči, prihvatajući muškarca tačno onakvim kakav jeste, žena koja suviše voli postaje slobodna da živi svoj život – srećno do kraja života.
Nisam tikva bez korena 