Kontrola u partnerskim odnosima

Zdrav odnos i zdrava ljubav podrazumevaju da drugome damo slobodu i da ga podstičemo da bude i da se razvija u ono što jeste u svojoj suštini. Ponekad njegovi izbori nisu u skladu sa onim što bismo mi želeli ili što bi bilo dobro za nas. Čak i tada, ukoliko to ne ugrožava našu slobodu i naša prava, zdrav i ljubavan odnos bi podrazumevao da bližnjem dopustimo da čini šta je naumio.

Međutim, često pribegavamo raznim taktikama kako bismo kontrolisali postupke naših bližnjih. To možemo da radimo u odnosu sa prijateljima, partnerima, decom, kolegama, roditeljima. U ovom tekstu fokusiraćemo se posebno na kontrolu u partnerskim odnosima. Istražićemo šta u stvari radimo kada druge kontrolišemo, šta činiti kako bismo zašto moramo prestali da upravljamo drugima, kao i koje su posledice toga.

Budući da je kontrola jedna od osnovih taktika „žena koje suviše vole“, koristiću se jezgrovitim idejama iz istoimene knjige Robin Norvud.

Neke vrste kontrole

1. Pomaganje i deljenje saveta. Ovim partnera, koji je odrasla osoba, tretiramo kao dete koje nije sposobno da sam donosi odluke, ili učini nešto za sebe što mu je potrebno. Možemo svedočiti situaciji u kojoj partner nije možda motivisan u istoj meri u kojoj smo mi da reši neka pitanja kod sebe ili svoje probleme. Međutim, ako uzmemo da rešavamo njegove stvari umesto njega, s jedne strane ga oslabljujemo (navodimo njegove „psihološke mišiće“ da atrofiraju i gubiće osećaj samostalnosti i vere u sebe), i sa druge strane dajemo mu alibi za (ne)odgovonost nad sopstenim životom: ako postanemo nadležni za partnerovo blagostanje, onda ako stvari krenu naopako i naš naum se izjalovi, partner će kriviti nas.
2. Hvaliti i podsticati partnera. Ovim taktikama obično postižemo neku skrivenu agendu: da ga navedemo da uradi ono što mi želimo. Čista manipulacija. Ako je žena ubeđena da partnera hvali i podstiče ga iz iskrene ljubavi, ona gubi iz vida da ga time u stvari tretira kao dete, čime ga potcenjuje – on može svesno ili nesvesno da oseća „ona misli da sam ja nesposoban“ – i u krajnjem izvrgava ga ruglu. Podsticaji partneru i pohvale su implicitna primoravanja. Bilo da mislimo da to radimo da bi mu „popravile samopouzdanje“, ili kako bi on nastavio sa ponašanjem koje pohvalimo, sve je to manipulacija. Ukoliko time želimo da mu stavimo do znanja da smo ponosne na njega, to može biti za njega teret. Umesto svega toga mnogo je bolje da ga pustimo da razvije sopstveni ponos zbog svojih postignuća. Ukoliko mu to uskratimo, prelazimo u ulogu njegove majke. A nama nikako ne treba da nam partner bude dete.
3. Nadgledanje. Umesto nadgledanja, tj. umesto da toliko obraćamo pažnju na ono što on radi, zdrav pristup bi bio da gledamo više na sopstveni život. Ako smo ga navikle na naš „nadzor“, ukoliko počnemo da skidamo fokus sa njega, partner se može „zakoprcati“ ne bi li privukao našu pažnju i kako bismo se osetile odgovorne za ishod. Sve i da drami tj. da se njegova situacija realno pogorša, to treba da iskuliramo, da ga pustimo, jer on sam treba da rešava svoje probleme. Treba da preuzme potpunu odgovornost za svoje probleme kao i zasluge za rešenja do kojih sam dođe. Od toga treba da se držimo podalje. Sa druge strane, kada se okrenemo sopstvenom životu, sopstvenom duhovnom i ličnom razvoju, lakše će nam i biti da ne obraćamo pažnju na njega.
4. Slepljenost. Slepljenost je posledica odrastanja u disfunkcionalnoj porodici u kojoj smo razvili anksiozni tip privrženosti, te umesto da smo se razvili u izdiferencirane ličnosti, mi smo naučili da se bolećivo slepimo sa bliskom osobom.
   Izlaz je odvajanje. Odvajanje podrazumeva da odvojimo svoj ego od partnerovih osećanja, posebno od njegovih postupaka i njihovih posledica. To zahteva da mu dopustimo da se suoči s posledicama svog ponašanja, da ga ne štedimo ni najmanjeg bola. Umesto da brinemo o njemu, možemo samo da brinemo za njega. Treba da mu dopustimo da nađe svoj put, baš kao što mi treba da tražimo svoj.

Šta činiti kako bi prestala da upravljaš njime i kontrolišeš ga

1. Ne govoriti i ne preduzimati ništa. To je ono: ugrizi se za usnu i broj do 100! J Ovo je jedan od najtežih zadataka u okviru oporavka. Kada je njegov život nepodnošljiv, kada sve u tebi želi da preuzme kontrolu, da ga posavetuješ i ohrabriš, da rešiš situaciju na bilo koji mogući način, moraš naučiti da miruješ. Da poštuješ partnera dovoljno da dopustiš da se izbori sam. A ne da se ti boriš umesto njega.
2. Suočiti se sa sopstvenim strahovima u vezi onoga što bi se moglo dogoditi s njim ili sa vašom vezom ako prestaneš sve da kontrolišeš. Kada se suočiš sa ovim tvojim strahovima, onda počni da radiš na njihovoj eliminaciji, umesto da manipulišeš njime.
3. Praktikovati duhovnost kako bi te nešto držalo kad se uplašiš. Tvoj duhovni razvoj je posebno važan dok učiš kako da otpustiš osećanje da moraš sve da uradiš. Kad počneš da prestaješ da kontrolišeš ljude oko sebe, možda ćeš imati osećaj da padaš s litice. Taj osećaj da gubiš kontrolu nad sobom dok oslobađaš druge svojih pokušaja kontrole može biti veoma zabrinjavajući. Tu ti može pomoći duhovnost, jer možeš da prepustiš kontrolu nad onima koje voliš nekoj višoj sili.
4. Sagledati situaciju onakvom kakva ona jeste, umesto da je vidiš onakvom kakva će biti. Kako otpuštaš upravljanje i kontrolu, moraš da odustaneš i od ideje da ćeš biti srećna kad se on promeni. Možda se nikad neće promeniti. Moraš prestati da pokušavaš da ga nateraš. Umesto toga, moraš da naučiš da budeš srećna bez obzira na to da li će se on promeniti ili ne.

Zašto moraš da prestaneš da upravljaš njime i da ga kontrolišeš?

1. Dok si usredsređena na to da promeniš bilo koga (a nikoga nemamo moć da promenimo osim sebe), ne možeš skupiti snage i energije da pomogneš sebi. Naravno, mnogo više nam se dopada ideja da menjamo nekog drugog nego da radimo na sebi, ali sve dok ne odustanemo od toga, nećemo moći da počnemo s radom na sebi.
2. Veći deo ludila i očaja kroz koji prolaziš dolazi direktno iz pokušaja da upravljaš i kontrolišeš nešto što ne možeš. Posle svakog tvog neuspelog pokušaja, a pokušala si toliko toga!, samopouzdanje ti je palo stepenik niže, i postajala si sve anksioznija, bespomoćnija i više besna. Jedini izlaz iz svog tog vrtloga je da odustaneš od pokušaja da kontrolišeš ono što ne možeš – njega i njegov život.
3. On se nikada neće promeniti suočen s tvojim pritiskom. Ono što bi trebalo da bude njegov problem počinje da izgleda kao tvoj, i nekako završiš zaglavljena u tome sve dok ne odustaneš. Ako zbog tebe odustane od nekog po njega lošeg ili zavisnog ponašanja, zbog tebe će se njemu i vratiti. Jer nije on sam sopstvenom voljom doneo odluku da sa time prestane, pa čim mu staneš na žulj svojim kontrolišućim ponašanjem prema njemu, u nemoći će se vratiti svom poroku. On može tako reći: „Prestao sam zbog tebe, i šta se promenilo? Nikad nisi zadovoljna, zašto bih se uopšte trudio?“ Sve tvoje strategije koje sada izgleda da vas konsoliduju, u nekom momentu će vas razdvajati.

Kad prestaneš da upravljaš njime i kontrolišeš ga – posledice

Prilikom našeg truda da prestanemo da ispoljavamo kontrolu nad drugima treba da budemo spremni na njihove reakcije, kao i uopšte na moguće posledice stanja koje će nastati.

1. Partner će se možda naljutiti i optužiti vas da više ne vodite računa o njemu. Ta ljutnja potiče od njegovog otpora da sam preuzme odgovornsot za sopstveni život, koji može voditi čak do panike. Sve dok može da se svađa s vama, daje vam obećanja, ili pokušava da vas osvoji, njegova se borba odvija izvan njega samog – on se bori s vama. (Ovo bi trebalo da vam bude poznato: to važi i za vas, jer se i vi borite s njim, sve dok ne odlučite da prestanete.)
2. Kada prestanete da ga nagovarate, da se raspravljate, da mu pretite (ili on vama) i da se svađate, možda ćete otkriti da nemate o čemu da razgovarate. To je u redu. Izgovarajte svoje afirmacije u sebi (kao što smo gore malo pomenuli, bez razvoja duhovne strane vaše ličnosti i meditacije tj. izgovaranja afirmacija u svakodnevnom životu, gotovo je nemoguće odustati od upravljanja i kontrole, ili poverovati da će sve ispasti kako treba u životu žene koja previše voli).
3. Jednom kada zaista prestanete da upravljate njime i da ga kontrolišete, vrlo je moguće da će se osloboditi velika količina vaše energije. Onda ćete moći da je iskoristite za istraživanje, razvoj i poboljšanje svog života. Ali svakako budite spremne da ćete ponovo padati u iskušenja da motivaciju tražite izvan sebe. Uzdržite se od toga i ostanite usredsređene na sebe.
4. Kada odustanete od potrebe da mu sređujete život, stvari mogu postati haotične i možda će početi da vas kritikuju ljudi koji neće razumeti šta radite (ili ne radite). Trudite se da se ne pravdate i da ne objašnjavate previše. Ako su uporni, izbegavajte ih neko vreme. (Takve kritike su u stvari mnogo ređe i manje intenzivne nego što očekujemo i strahujemo: sami smo sebi najveći kritičari te projektujemo očekivanu kritiku na ljude oko sebe. Budite u svemu tome na svojoj strani i svet će, kao čarolijom, postati mnogo prijatnije mesto.)
5. Važna posledica odustajanja od kontrole nad drugima je da se morate odreći identiteta ‚‚osobe koja pomaže“. No, sam čin odustajanja često je ono čime najviše pomažete osobi koju volite. Identitet ‚‚osobe koja pomaže“ je samo problem ega. Ako zaista želite da pomognete, ostavite se njegovih problema i pomozite sebi.