Ako si (bila) u vezi sa manipulatorom…

Imala si vezu sa narcisom? Sa manipulatorom?

Onda je preko potrebno da uvidiš da si od malena u stvari rasla uz roditelja narcisa, odnosno manipulatora. Da to nije bio slučaj, ne bi se bila upecala u njegove mreže.

Kao ćerka narcisa koja toga nije svesna (a to osvestimo kad dobrano odrastemo), vi imate frekvenciju žrtve narcisa ili nekoga koga se može izmanipulisati, i tako ih pozovete u svoj život, postanete meta za njih, koliko god inteligentne bile!

(Nasuprot vama, oni koji nisu rasli u manipulativnom okruženju, lako prepoznaju kada naiđu na narcisa i zauzmu jedan zdrav stav zbog kog ovaj nema sa njima šta da traži i prolazi mimo njih.)

Naša privrženost majci, onoj koja nam je dala život, kojoj smo beskrajno zahvalne za to, kao i za svu brigu tokom našeg odgoja i odrastanja, i koja nam želi samo dobro u životu, nam ne dozvoljava da vidimo i sebi priznamo da ona ima, pored svega navedenog, i neke maliciozne elemente u svom odnosu prema nama.

Jedna od mnogobrojnih osobina narcisoidne majke je ljubomora. Ona ti kao majka naravno želi samo dobro. Ali tvoje dobro ne može da premaši ono koliko je njoj dobro, jer bi se time narcisoidna majka osećala ugroženo. Naša lojalnost majci je u dodiru sa ovom činjenicom, i zato nas “brani” od toga da imamo veći uspeh u životu, na različitim ličnim i poslovnim planovima, nego ona.

Na primer, ako njena veza sa našim tatom nije bila najsrećnija, ti sebi ne smeš da dozvoliš da budeš srećna u svojoj vezi, da ne bi upala u opasnost. Najbezbednije je da uopšte i ne možeš da nađeš partnera, ili da samo nalaziš neke prolazne varijante, ali nipošto da ostvariš ono za čim tvoje biće čezne, jer će te to koštati onoga što ti je toliko sveto – mira sa mamom.

Ili na primer na poslu, u onome što radiš, može biti da ti ide dobro, imaš talenat za to, ali nekako ne možeš da odskočiš, možda se autosabotiraš, ili imaš osećaj da te ne primećuju. Pa, ti sebi i ne smeš da dozvoliš da te primete, da odskočiš, jer kako će se mama osećati? Kako će odreagovati?

Možete da kažete “ali ja sam svela odnos sa mamom na minimum”, ili kako ona više i nije među nama. Ali to nema veze, jer u nama radi naša lojalnost njoj, ono kako smo od malena izdresirane i naučile kao mehanizam adaptiranja na, u ovom smislu, neprijateljsku sredinu.

U nama je duboko uvrežen nauk, da za nas nije bezbedno da uživamo i glatko napredujemo u životu. Mi smo naviknute na barikade, da će biti otpora, da neće biti lako, da će biti borba. Jer uz borbu smo odrastale.

Dok ne osvestimo šta je sve bilo toksično u odnosu naše majke prema nama, događaće nam se iskustva u kojima ćemo prolaziti kroz istu školu. Bilo da si se distancirala od nje, ili da ona više nije tu, ako više nema mame da ti daje neke od onih komentara koji ti krešu krila, naći će se prijateljica, ili već neki drugi njen “glasnik” kojoj ćeš na sličan način verovati, jer ti je prijateljica, a koja će se prema tebi odnositi tako da ti se stvara onaj (iz davnina dobro poznati) loš osećaj u stomaku. Nije da se “veštice konektuju preko wifija”, nego je naša podsvest baždarena na vernost veštici, pa nas naša sopstvena savest proganja. Upravo ova mešavina ljubavi (majka koja nam je dala život) i neprijateljske energije (toksičnost narcisoidne majke) je ono što je utrlo put da mi nadalje u životu sumnjamo u svoje osećaje i instinkte, i ulazimo u situacije u kojima ne znamo kome da verujemo, odnosno da li da nekome verujemo ili ne. Zato nam je na sličan način teško da  kažemo “ne” prijateljici kada nam ne prija neki njen potez prema nama, kao i da poverujemo da nam prijateljica radi nešto nažao dok je gledamo dok nam to radi.

Tako da, sve i da mame više nema, dok ne pronikneš u načine na koje si isprogramirana da dopuštaš da ti se zlo obraća i priđe, naći će se novi glasnici, u vidu potencijalnih partnera, kolega, ili prijatelja koji će evocirati tu energiju, sve dok na tu energiju jednom ne odgovoriš na adekvatan način. Jedini adekvatan način je unutarnji stav “dalje đavole od mene”, koji se utelovljuje tako što nećete davati prostora nikakvom zbližavanju sa tom osobom, ni na kom planu.
Kada sam gore pričala o maminoj ljubomori, možda ste pomislili: “ne, ali ona se raduje mojim uspesima”. Raduje se samo zato što joj dajete priliku da se ona kiti vašim perjem. Vaši uspesi su njeni trofeji, vi ste sredstva preko kojih se ona oseća bolje. Ne raduje se ona zbog vas i radi vašeg rasta, da vam da vetar u leđa, nego zbog sebe same. A vi ćete se i dalje osećati sami, baš kao ona mala devojčica koja ste bili, koju mama nije videla, nije videla njene potrebe, jer je bila zauzeta sobom i svojim potrebama. Jeste da njene potrebe imaju korena u dubokoj traumi, jer narcisistički profil se stvara kao posledica duboke traume koju nikada nisu bile kadre da obrade. Ali iako je to tako i možemo to da razumemo, mi imamo pravo na naš bol, i radi našeg isceljenja je neophodno da taj svoj bol sagledamo i proživimo, da sagledamo da mi i naše potrebe kao male nisu bile viđene, i da danas kao odrasle moramo da odradimo dobrane posliće na tome da restituišemo te naše duboke rane.

Ta mala devojčica u vama i dalje čezne da je mama vidi. Zato je danas vama najsvetiji onaj mir sa mamom, koji sam gore pomenula. Zbog uzaludne nade da će se dogoditi čudo, da će se ona promeniti i vama dati ono što davno nije. Ova čežnja da budemo viđene projektuje se na razne načine i na druge subjekte, od kojih očekujemo neki vid potvrde. I čeznuće vaša mala devojčica u vama da bude viđena, sve dok joj vi danas ne pružite to da bude viđena – da je vidite vi, vaš odrastao deo.
A to viđenje se ogleda u na prvom mestu viđenju vaših potreba. U istraživanju koje su to sve vaše potrebe, jer ste vrlo moguće razne od njih potisnuli tokom niza vremena. Zatim da vidite sve ono lepo i krasno što je u vama, sve ono što vi imate da ponudite svetu, vaše darove od Boga. Da prenesete sebi poruku koliko ste vredni kao osoba, da volite sebe najviše na svetu, i da sebi obećate da ćete se truditi da uvek vidite i oslušnete vaše sopstvene potrebe i učinite sve što možete da ih vam ispunite, ili da zamolite nekog bližnjeg da vam u tome pomogne. Da date sebi pravo da molite pomoć od drugoga kada vam deluje teško da nešto ostvarite a treba vam.
I takođe, obavestite malu devojčicu u vama koliko trenutno imate godina. Jer ona, verujte mi, pojma nema da ste i koliko odrasli.

Sve što uspemo da ispravimo i razrešimo u našoj sopstvenoj razvojnoj priči, služiće kao dobra osnova i kao odskočna daska za našu decu i njihov razvoj. Takođe, oslobodiće ih nejasne potrebe da razreše neke nerešene stvari koje vuku od roditelja i predaka, od kojih slabo šta razumeju. I sa druge strane, uneće mir u naš porodični sistem, doneće mira i našim precima.

Ukoliko nešto od gore opisanog rezonira s tobom i volela bi da dublje istražiš svoju priču, odnosno ono šta ti se događa i šta u tebi radi, javi se. Biću srećna da mogu da te ispratim na tom putu uz konstelacije sa lutkicama i budem koliko mogu od pomoći.