Ostavimo već jednom našu mamu na miru

Kao što je čitaocu ovog bloga već vrlo verovatno dobro poznato, mnogi naši današnji konflikti potiču od našeg odnosa sa majkom i ocem iz najranijih dana. Budući da smo na majku upućeni mnogo više nego na oca u našim prvim godinama, za naš budući emocionalni razvoj posebni značaj ima naš odnos  sa majkom.

Tokom vremena možemo da uvidimo i osvestimo kako određeni naši obrasci ponašanja, strahovi, uverenja potiču od nekih konkretnih situacija iz našeg odnosa sa njom. No, iako smo to sebi razjasnili, i dalje nam je često teško da u slične konfliktne situacije ne ulazimo iz početka.

Razlog zašto ovaj racionalni sloj spoznaje nije dovoljan za značajnu promenu je to što je u onom istom statusu šoka, stresa, traume ili paralisanosti ostalo malo dete u nama, danas odraslima, baš isto onako kakvi smo se onda u onoj nekoj pra-situaciji našli, kao mali.

Zato je potrebno da u terapiji radimo sa malim detetom u nama. (Uostalom, ima i literature koja opisuje proces koji u te svrhe možemo da sprovodimo sâmi sa sobom, a koji u većoj ili manjoj meri može isto da nam pomogne u ovakvom radu).

Međutim, ukoliko smo dodatno sa mamom u konfiguraciji da “sam mama mojoj mami”, ili da sam “lojalna toksičnoj mami”, onda smo upleteni u kompleksnije programe koji rade u nama.  Kod njih je potrebno da se svojski posvetimo poslu rekla bih bukvalno „prosvećivanja” malog deteta u nama (da ga informišemo o stvarnosti jer o njoj ima iskrivljenu sliku), i paralelno “prevaspitavanja” odraslog sebe.

Šta pod tim mislim? Malo dete u nama (čitaj: mi kad smo bili mali), verovatno veruje da je mama baš onakva kakva mama treba da bude. A u stvarnosti mama je možda emocionalno nezrela, pod teretom neke traume ili ima direktno toksičan odnos prema nama. Kada kao mali primamo takvo mamino ophođenje prema nama, pošto smatramo da je mama bez greške, mi uglavnom automatski zaključimo da smo mi ti koji nismo kako treba i na kraju možda čak i da nismo dostojni da budemo voljeni. Dakle, prvi korak je da mi iz pozicije odrasle osobe koja smo danas sa svom nežnošću pojasnimo maloj devojčici/dečaku u nama da je ono najdivnije stvorenje koje i te kako zaslužuje svu ljubav ovoga sveta, ali da mama ima neke svoje probleme i zbog toga je sprečena da se prema nama korektno odnosi i na onaj način na koji mi to zaslužujemo i kako treba. (Ovo podrazumeva dubok i predan unutarnji rad i zahteva vreme i istrajnost primene procesa.)

A drugi korak, koji se u stavri odvija paralelno u praksi, se tiče naše pozicije odraslih – da prekinemo da igramo po starom scenariju. Mogli bismo da kažemo i: da postavimo mami granicu. To u biti, za naše unutarnje biće, i jeste u pitanju. Stvar je u tome da postavljanje granice mami, ili uopšte nekom drugome, u praksi ne znači da mi njima postavimo nove uslove ponašanja i očekujemo promene od njih. Jer, kao što znamo, ne možemo nikada očekivati od drugoga da se promeni, jedino mi možemo na sebe da utičemo i sebe da menjamo. Dakle, mi treba sebi da postavimo nova pravila ponašanja. U stvari, sebi postavljamo granicu.

Šta to u praksi znači? Zavisi od toga šta te iritira u odnosu sa tvojom mamom. Govorimo o stvarima koje (nam) ona uvek radi.

Možda se previše meša u tvoje stvari i želi sve da zna (šta misli, da je dron?). Možda to radi, jer sâma nije imala bogat lični/intimni/društveni život, i želi preko tebe da to nadomesti pod stare dane. Ok, ti možeš da je razumeš, ali ne i da žrtvuješ svoju intimu i slobodu radi, u krajnjem, spašavanja majke, jer ovo poslednje je njen posao, a ne tvoj. Okani se tuđeg posla.

Možda zahteva od tebe da se brineš o njoj na način na koji osećaš da ti smeta, da te možda guši. To se doživljava otprilike kao da kaže “ti treba na mene da paziš, a ne da živiš svoj život”. Oprez ovde, toksičnost par ekselans! (Tu možeš u biti da čuješ vapaj njene male devojčice, u njoj sâmoj, koja jadničica nije dobila utehu od njene odrasle sebe, pa se sada hvata za svoj podmladak, da ga emocionalno ucenjuje.) Naravno da ćeš da poštuješ i pomogneš svojoj majci, ali to radiš na način i do mere koliko ti zaista osećaš da ti prija, ne iz “treba”, “šta će reči svet?”, jer ne bi bilo iskreno, ne bi ti bila u koherenciji sa sâmom sobom, pa te posle dočeka ceh na emocionalno-psiho-somatskom planu.

Ako si navikla da joj se javljaš na telefon čim zove, ili trkneš do nje čim to od tebe traži. Prvo, shvati da nije u redu da to od tebe traži: nije ona vladar tvog života, i nije važnija od tebe da ti treba sve da ostaviš i trčiš na njenu zapovest (naravno, ako nije u pitanju neka zaista hitna situacija). A zatim, mirne savesti odlučiš da se nećeš javiti na telefon ako ti u tom trenutku ne odgovara, i mirne savesti joj kažeš da imaš neke planove i da ne možeš doći tad, nego neka te obavesti unapred da želi da dođeš kad budeš mogla.

Možda stalno iznova trpiš neke njene žalbe ili ti čak kaže nešto neprijatno o tebi. Ne treba od nikoga da trpimo priče koje nas smaraju, još manje da nam u lice kažu nešto neprijatno o nama. Prekidaš, preokreneš priču u drugom pravcu, odnosno kažeš da se kupiš  i ideš, jer je bila neprijatna. Možda često slušaš tatu kako se žali na mamu. Kažeš mu da prekidaš jer si odlučila da nećeš više da slušaš ni jednu njegovu žalbu na mamu.

Dakle, mama jeste velikim delom uticala na ono kakvi smo mi danas, ali kao odrasli naša je dužnost da korigujemo ono neproduktivno i nezdravo u nama. Ona će nastaviti njeno ponašanje po starom dok god joj mi to dozvolimo načinima na koje reagujemo.

Tvoje nove, drugačije reakcije na mamino ili tatino ponašanje im se sigurno neće svideti. Verovatno će se naljutiti, viktimizirati i stezati obruč oko tebe emocionalnom ucenom. Mogu da lupe šakom o sto, da zazveckaju čaše, možda poleti po koji tanjir: čuvaj glavu, ali budi postojna, stoj uz sebe i prati svoju istinu, odnosno ono što osečaš da treba da radiš za svoje lično dobro, za svoj lični razvoj. Jer osim zbog sebe, samo tako ćeš moći da budeš više od koristi i tvojim roditeljima i celom klanu: ako se na prvom mestu pozabaviš tvojim ličnim uzrastanjem i ostvarenjem.

Ukoliko ti je potrebna pomoć ili podrška u ovakvom ili sličnom procesu, nemoj oklevati da mi pišeš i da odradimo jednu ili par konsultacija, odnosno sesija u kojima integrišem Bioneuroemoción®  i konstelacije sa lutkicama.