Naše prihvatanje odnosno neprihvatanje naših roditelja jedna je od ključnih tema koje sam upoznala još od mojih prvih kontakata sa porodičnim konstelacijama. Počeću sa nekim od raznih citata Berta Helingera ne ovu temu.
Prihvatamo život u onoj meri u kojoj prihvatamo svoju majku.
Bert Hellinger
Ko je u potpunosti uspeo da prihvati svoju majku, biće uspešan i srećan, jer tako kako se postavlja pred svojom majkom, tako se postavlja pred životom i svojom profesijom. Na isti način i u istoj meri, život, posao i profesija odbijaju njega sâmog.
Bert Hellinger
Svoj identitet možemo naći samo bivajući u miru sa oba roditelja.
Bert Hellinger
Bez majke nema partnera. Oni koji traže partnera i ne nalaze ga, prvo da prihvate svoju majku. Besmisleno je raditi na odnosu sa partnerom dok jedno od dvoje u paru nije u harmoji sa svojom majkom.
Bert Hellinger
Uvek pričamo o konfliktu sa majkom, ali rešenje je baka. Onaj koji nije nikada upoznao svoju baku, u životu treba da pređe velike izazove, bez bake život je težak.
Bert Hellinger
Zahtevanja u odnosu na roditelje idu protiv života, protivna su želji za razvojem i stvaranjem. Samo možemo da napredujemo zahvaljujući tome što su našu roditelji bili nesavršeni. Teškoće su izvor sile koja nas pokreće na akciju i razvoj. Zato, blago onima koji su imali nesavršene roditelje!
Bert Hellinger
Za pisanje na ovu veliku temu nastavila bih navodeći citate autora Mark-a Wolynn-a iz njegove knjige “Ovaj bol nije moj”. U nastavku navodim moj prevod sa španskog delova sekcije knjige sa podnaslovom “Da li si kritikovao, krivio ili odbijao nekog od svojih roditelja, ili si sasvim prekinuo sa njim?”.
Ako želimo da zagrlimo život i upoznamo pravu radost, ako zaista želimo da imamo duboke i zadovoljavajuće lične odnose, i dobro i otporno zdravlje, ako zaista želimo da živimo do maksimuma naših mogućnosti, slobodni od osećaja da smo slomljeni iznutra, moramo da počnemo da popravimo odnose sa našim roditeljima ako su slomljeni. Osim toga što su nam dali život i što su neodvojivi deo onoga što smo mi, naši roditelji su vrata kroz koja pristupamo skrivenim i stvaralačkim silama, pored izazova koji čine deo našeg nasleđa. Bilo da su živi ili su umrli, bilo da smo udaljeni od njih ili održavamo prijateljske odnose sa njima, … naši roditelji i traume koje su oni živeli ili su nasledili čuvaju ključ za naše isceljenje.
Iako ti se čini da bi radije žvakao šaku eksera nego da se otvoriš za tvoje roditelje, ovo je jedan korak koji ne možeš da preskočiš, koliko god ti to bilo teško. (Ja sam trebao da posećujem mog oca da jedem sa njim jednom nedeljno dok mi na kraju, nakon 36 nedelja, nije rekao da nikad nije verovao da sam ga voleo). Rascepi odnosa obično počnu iz bolnih činjenica nače porodične istorije, i mogu da se ponove duž generacijâ dok ne smognemo dovoljno hrabrosti da se odreknemo naših mentalnih sûdova vrednosti, da bismo otvorili stegnuto srce i da bismo videli naše roditelje i druge naše rođake u svetlu samilosti. Samo tako možemo da razrešimo bol koji nas sprečava da u potpunosti zagrlimo naše živote.
…Važno je da nađemo jedno mesto u nama gde možemo da mislimo na naše roditelje topeći se od milja, umesto da ih dočekujemo sa kandžama.
… Mnogi provedu decenije kao miševi koji pretrče bez zastoja jedan isti lavirint, ponavljajući sebi stare priče o tome kako su ih izneverili njihovi roditelji i kako su učinili da pate u životu. Iako možemo biti uhvaćeni u klopku naših starih priča, kada otkrijemo dublje priče koje su iza njih, one imaju moć da nas oslobode. Nosimo unutra sâmi izvor ove slobode, koji samo čeka da ga iskopamo.
Ako odbacuješ svoju majku, moguće je da se između tebe i nje nalazi neka traumatična činjenica. Može biti da je tvoja majka izgubila jedno dete pre nego što si se ti rodila, ili da je dala jedno dete na usvajanje, ili da je u nekoj saobraćajki izgubila svoju prvu ljubav, čoveka sa kojim je bila htela da se uda. Može biti da joj je umro otac kada je ona bila mala, ili je njen omiljeni brat poginuo kada je izlazio iz školskog autobusa. Iako sâma činjenica nema nikakve direktne veze sa tobom, njegovi sizmički talasi su uticali na tebe. Koliko god da te tvoja majka volela, nije mogla da ti posveti svu svoju pažnju i interesovanje, jer joj ih je ta trauma blokirala.
Kada si bila mala, možda si videla svoju mamu distanciranu, zatvorenu u sebe ili rezervisanu. Možda si je tada odbacila uzimajući za lično nedostatak toka ljubavi sa njene strane, kao da je ona svesno odlučila da ga te liši. Najopštija istina bila bi da tvoja majka nije imala u sebi tu ljubav koju si ti priželjkivala.
Ako si prekinula odnos sa svojom majkom, može biti da je kriviš što ti nije uzvratila svu ljubav koju si joj davala kada si bila malo dete. Možda je bila deprimirana i da je mnogo plakala, i da si ti pokušavala da je oraspoložiš svojom ljubavlju. Možda si se brinula o njoj i pokušavala da joj olakšaš bol. Možda si jednog dana shvatila da su sve tvoje dobre namere propale, da tvoja ljubav nije služila kako bi se tvoja majka osećala bolje. I onda si se distancirala od nje i krivila si je za to što ti nije dala ono što ti je bilo potrebno, kada si se u stvari osećala nevidljivom uprkos ljubavi koju si joj davala, ili bezvoljnom jer ti ona nije mogla vratiti ljubav na isti način. Prekinuti sa njom je mogla biti jedina mera koju si umela da preduzmeš. Raskidom se možeš osećati slobodno na početku, ali je to jedna lažna sloboda dečije odbrane. Na duže staze će oslabiti tvoje životno iskustvo.
Može biti da kriviš ili optužuješ svog oca ili tvoju majku jer je bila u ratu sa tvojim ocem (drugim roditeljem) i našla si se u obavezi da se odlučiš na čijoj si strani. Čest je slučaj da dete otvoreno manifestuje lojalnost jednom roditelju, dok u tajnosti čuva lojalnost drugom. Dete može da uspostavi skrivenu vezu sa odbačenim ili ocrnjenim roditeljem, za šta usvaja ili oponaša ono što se smatra negativnim kod njega.
Hajde da vidimo ovo pobliže. Vrlo je verovatno da emocije, crte lica i ponašanja koje odbacujemo kod naših roditelja (pre)življavaju u nama. Ovo je naš nesvesni način da ih volimo, ovo je jedan vid da ih unesemo u naše živote.
Kada odbacujemo naše roditelje nismo u stanju da vidimo načine na koje smo njima slični. Odbacujemo ova ponašanja u nama sâmima, i obično ih projektujemo na osobe oko nas. I obrnuto, možemo privući u naše živote prijatelje, partnere, ortake u kojima se manifestuju ista ponašanja koja odbacujemo, što nam pruža nebrojene prilike da prepoznamo ove dinamike i da ih iscelimo.
Na fizičkom nivou odbacivanje naših roditelja možemo da osetimo na našim telima u obliku bola, tenzije ili neosetljivosti. U određenom stepenu neće nam biti dobro u telu sve dok u sebi ne osetimo na ljubavan način našeg odbačenog roditelja.
… Jasno je da se nešto dogodilo što je onemogućilo da vas dvoje imate bliski odnos… Uprkos svemu, isceliti tvoj odnos sa tvojom majkom npr. pomoći će ti da se osećaš celovit.. .. Jasno je da se nešto dogodilo. Dovoljno je da znaš to. I ovo nešto, na neki način blokiralo ti je srce, ili ga je blokiralo njoj, ili obema. Tvoj zadatak se sastoji u tome da se ponovo povežeš sa ljubavlju koju si prirodno ka njoj osećala kada si bila mala. Na ovaj ćeš način moći da se ratosiljaš tereta koji trenutno nosiš i koji je, u stvari, njen.
Sačuvati blizak odnos sa našim roditeljima doprinosi ne samo da osećamo podršku i utehu u životu, već se i pokazalo da utiče na to da uživamo dobro zdravlje…
Teški odnosi sa našim roditeljima ne samo da utiču na naše zdravlje, nego čak i naš rani odnos sa našom majkom nam služi kao šablon u odnosu na koji skiciramo naše buduće partnerske odnose.
Nisam tikva bez korena 