Dobra i loša savest po Helingeru

Jedna od naših osnovnih potreba je pripadnost grupi. A naša primarna grupa kojoj pripadamo je naš porodični sistem, naš klan. Svaki sistem ima svoje standarde, uverenja, pravila. Helinger naziva „dobra savest“ osećaj koji imamo kada je ono što činimo u skladu sa ovim pravilima, a „loša savest“ osećaj u suprotnom slučaju. Na primer, ako se u Vašem sistemu smatra da je „novac prljav i da ako je neko bogat, onda mora da se obogatio na nečasan način“, onda, da biste očuvali Vašu dobru savest (u odnosu na sistem) može da Vam se događa da, nesvesno, nećete sebi dozvoliti da imate dobru i stabilnu finansijsku situaciju, nego možda i prekomerno radite, a uvek ste knap sa novcima. Sa ovakvom pozadinom teško da ćete postati neko ko jako dobro zarađuje i još sa lakoćom. Da bi se ovo poslednje postiglo, morali biste da razbijete tabu i prođete kroz osećaj „loše savesti“, da postanete „crna ovca“ sistema time što ćete se usprotiviti pravilima grupe.

Za ovo je usko vezan pojam lojalnosti sistemu: ako sam lojalna sistemu, onda sam u „dobroj savesti“, osećam „dobru savest“.

Ako su naša lična unutrašnja stremljenja u skladu sa normama sistema, onda nema problema. Ali u suprotnom možemo da doživimo bitan unutarnji raskol. Iz lojalnosti, nesvesno neću sebi dozvoliti ono što u stvari možda moja duša ište. Na ovaj način ću sačuvati „dobru savest“ (uživaću zaštitu mog sistema), ali ću na ličnom planu patiti, izdaću sebe, zarad očuvanja spoljašnjeg mira.