Starija sestra i mlađa sestra

Starije sestre često nose teret da treba da budu uzor za mlađe, za one koji dolaze posle njih. Često pomažu roditeljima u brizi o mlađima, bilo da to roditelji od njih traže, bilo da spontano pribegavaju ka tome. Sa jedne strane, ovo im daje izvesni autoritet u odnosu na mlađe, kao i tendenciju da smatraju da su uvek u pravu, da je njihov način razmišljanja, ili kako nešto rade, ispravan. Sa druge strane, na ovaj način prerano osećaju odgovornost zbog svega ovoga, koja im u stvari ne pripada, i počinju da doživljavaju presiju da treba da budu savršene.

Iz različitog spleta okolnosti, da li da bi sebi olakšale pomenutu presiju i teret, ili možda imaju nekakav konflikt sa mamom u odnosu na mlađeg brata ili sestru, u nekim slučajevima one mogu da začikuju mlađeg, da mu govore da je šeprtlja ili slične stvari. U zavisnosti od prirode i “jedinstvene kombinacije transgeneracijskog materijala” koji nosi, ovo mlađe može da se pobuni, ili da pasivno posustane. U ovom drugom slučaju pomenuta zadirkivanja će u mlađem detetu pripomoći da stvori sliku o sebi da je nesposobno.

Ovo je sve prirodno, dok smo mali.

Međutim, kada odrastemo, često se ove dinamike zadrže. Moguće je da mlađa sestra na neki način, nesvesno, očekuje odobravanje ili čak dozvolu od starije za neke stvari koje bi htela da uradi, iako su sada već obe odrasle osobe i ovakvo ponašanje nije više prirodno.

Prilikom odrastanja, obe sestre treba da izvrše unutarnje pokrete otpuštanja dotadašnjih uloga: starija više ne treba da oseća odgovornost brige za mlađu na dosadašnji način, i može da revidira u sebi tendenciju na perfekcionizam, a mlađa ne treba da i dalje iščekuje dozvolu ili “blagoslov” starije, i treba da poradi na uverenjima koje je eventualno izgradila iz pozicije mlađe (kao na primer, “nesposobna sam”). No, često mi ne otpustimo ove naše stare uloge i one prerastaju u nezdrave šeme ponašanja, koje projektujemo i u naše druge odnose.

U ovakvom slučaju, za stariju sestru je oslobađajuća vest da je vreme da otpusti teret te brige za mlađu, a za mlađu da više ne treba da očekuje dozvolu ni od mame, ni od starije sestre (jer je odrasla). No, mlađa sestra sada treba sâma sebi da dâ dozvolu da čini ono što želi, što u stvari često i nije lako za njih: treba rizikovati da se pogreši, da se ne bude u pravu (a plus ne želimo likovanje starije sestre jer je “opet bila u pravu”). A i starijoj sestri, koja je navikla da “se brine o mlađoj”, nije lako da tek tako preda tu svoju ulogu “brižne”, one koja deli savete (i na kraju kontroliše…), jer je na bazi pozicije “prve u sistemu” u liniji dece, izgradila svoj identitet. A bilo bi joj dobro da otpusti ove svoje uloge, jer osim mlađoj sestri, ovakvo njeno ponašanje može da zasmeta i drugim osobama, na koje ga projektuje.

Nekad mi kao mlađe sestre (naravno nesvesno) očekujemo da starija sestra učini neki potez, koji u stvari mi želimo da damo. Ali osećamo da nemamo dozvolu da to uradimo ako to nije pre uradila starija sestra. Ako bismo to učinile pre njih, osećale bismo krivicu. Ovo je zato što još uvek nismo dale sebi dozvolu da postanemo odrasle, da ne zavisimo više od pozicije koju zauzimamo u sistemu iz kojeg potičemo. (A ukoliko još nosimo pomenuto blokirajuće uverenje o svojoj nesposobnosti, ono podupire naše nedavanje dozvole sâmima sebi.) Na ovaj način na kraju sâme sebe sabotiramo.

Iz ovoga često može da se pokrene to da, premeštajući ovu priču na druge osobe, drugima dajete savete da urade nešto (time oponašate stariju sestru), osećate da želite da ih ohrabrite na te neke stvari, koje u stvari Vi želite da uradite, ali se osećate nemoćno. Pa u dubini mislite “ako to uradi ta i ta osoba, onda će i meni biti lakše da to uradim”, ali biste se inače slabo usudili. Ovo je uglavnom jalov posao, jer drugome najverovatnije nije uopšte stalo do toga u vezi čega ga savetujete na način na koji je stalo Vama, i tako, ako se oslanjate na ovu strategiju, nećete ostvariti ono što ste želeli.

Ako osvestite ove stvari, razmišljajte da sada, kao odrasle osobe, Vama ne treba dozvola ni od mame i od starije sestre, nego da dozvolu za ono što osećate, želite da kažete ili uradite možete, i u stvari morate, dati sâmi sebi. Dozvolite sebi da odrastete. Dozvolite sebi da budete odrasla osoba.

Ako možete da prepoznate neke od ovih dinamika u sebi, pokušajte da otpustite stare uloge i nađete svoje ispravno mesto, prvo u sebi, a onda i posledično u sistemu.

Na ovoj stranici smo detaljnije opisali mehanizam prenošenja i projektovanja kritike i sûdova o “nesposobnom ponašanju” naučenih u detinjstvu uz starije sestru/brata ili od roditelja, kao i kako učiti da se oslobađamo ovakvih šema.